Vasi tekstovi i pjesme o Tosi i za Tosu

preubavo napisano i pretazno....zosto GOSPODE?

bibe_tose напиша:

preubavo napisano i pretazno....zosto GOSPODE?

...сите тоа се прашуваме....ЗОШТО?...

batbayan, песната е многу тажна


Върни се! Защото аз все още нямам криле, за да дойда.
Върни се, защото мястото ти е тук!

Защо разби сърцето ми, качвайки се в онази кола?
Поне, заспивайки в нея, беше ли щастлив?

Тага животна, неизмерна - бесконечна
Опеана засекогаш, со гласот... ангелски - небесен
Шумат ли тоа горите!? Крушевски, македонски - балкански
Ехо ли е тоа, од силна болка во градите... Или можеби
Плач и лелек на твоjот народ... Жалостен - беспомошен
Реликвиjа ни оставаш, светост - да се паметиме
Олтар за покаj на чистите души, во манастир... Преображенски
Елен млад видов таму, гордо исправен пред прагот
Сакаше да влезе... Но, портите затворени му беа
Конак кутрото бараше - привидение ангелско
Икона за последна божjа молитва - за незаборов


Сакам да ви прашувам как ке се преведе на англиjски "Конак кутрото бараше" ?

Abe gledam po temava skoro se e neso so ne e nase....dajte lugje ako pisuvate neso...nekoj tekst ...pesna...vas...
Ajde ....

прекрасно напишано Сими.... ох леле Тоше..

To All Dear Souls

When I said I was leaving up there
Nobody could see
It was my heart saying
That it needs to be free

I woke up that Tuesday morning
In a beautiful warm place
Where nobody ever cries
Where you feel eternal grace

I never wanted much
I never asked for more
I have what I need
I found a resting shore

The only thing that hurts
Is to feel your tear
So please wipe it off
And prove I'm still your dear

Honey please stop saying
''If he only said good bye''
You know that if I could
I'd do anything to stop your cry

Sweetheart don't be sad
'Cause I am not gone
I am always in your heart
You are not on your own

I wish I had more time
Just to tell you last good bye
I'd kiss you, and hug you my friend
And I'd tell you always smile

Don't give up your dreams
Always keep up hope
And remember my songs
They will help you cope

When you think of me
Do it with a smile
If you shred a tear
I will also cry

Even when you read this
I may be next to you
So instead of sad face
Give me a smile or two!

God looked around his garden
And He found an empty place.
And then He looked down upon the earth,
And saw your tired face.
He put His arms around you,
And lifted you to rest.
God’s garden must be beautiful,
He always takes the best.
It broke our hearts to lose you.
But you didn’t go alone,
For part of us went with you,
The day God called you home.

Kada me zivot surovo kazni
i duga izgubi boje
nece boleti ovako jako
izgubih tebe, ko nesto svoje.
Nestade zvezda vodilja
ode decak andjeoskog lika
dusa mi je potpuno prazna,
nema glasa, ni krika.
Uteha nikada doci nece,
vecno cu paliti svece,
obasjati stazu andjelu tom
da lakse pronadje novi dom.

Zelela sam ovaj text da podelim sa vama...

Sunce naše malo… Prošla je već godina, otkako si odletio sa anđelima da Bogu pevaš, a meni se čini kao večnost. Tvoj odlazak je nešto nerealno… Svaki dan mi tvoja pesma ukrade osmeh sa usana, a onda me prekrije tama i duboka bol, koja je neizreciva. A čini mi se da celi svet tuguje zajedno sa Makedonijom… Kome god u tuđini,ili daleko od kuće pokažem bar jednu tvoju snimku, ljude uhvati neizreciva tuga. Tuguju duboko i iskreno za nekim, koga nisu znali i čije reči nisu nikad čuli, samo kad vide te dobre i nasmijane okice. Molili smo se za tebe i za tvoje najmilije, sunce naše malo, i ljudi u tuđini plakali su za tobom i slali svoje molitve u nebo da te tamo dotaknu i pomiluju tvoju dragu dušu svilenim rukama nežnosti, koja može premostiti sve granice, pa čak i ovu nepremostivu granicu, koja nas sad deli od tebe. A čini nam se da si zauvek otišao, a znamo da ovo nije večni rastanak i da nas čeka jedan bolji svet bez tragičnih odlazaka, bez straha i bola.

Ali teško je prihvatiti, da nema više onog dečjeg osmeha, koji nam je srca obavijao toplinom. Drage oči, uvek nasmijane… Glas male duše, koja je bila skromna, a kojoj je baš ta ista skromnost darovala neizmernu veličinu… Srce boli neizrecivo. Nemam osećaj da je otišla velika zvezda, iako si to nesumnjivo bio… Puno je gore osećati da je otišla ne samo jedna zvezda, nego netko neopisivo voljen radi ljudskosti i radi dobrote… Nešto, što je tako žarko blještalo u našim životima od prvog trena. Jedan čovek koji je bio ponizan… Pun miline i ljubavi. Duša u meni plače, u snu te zove da se vratiš, sunce naše maleno, a znam da je uzaludno, jer povratka nema. Neshvaćam zašto je tako moralo biti, zašto nam te ukradoše ceste Hrvatske. Tamo gde su te ljudi toliko obožavali...Nekako si bio svačiji… Ljubljen i voljen… Reči moje nemogu izreći ovu veliku tugu, koja umara srce, od koje kao da puca, a nit može puknuti a niti prihvatiti istinu. Htela bi se probuditi i reći, sve je ovo lažno. Pa možda je sav naš život san… A posle njega dolazi buđenje u svetu ljubavi. Tamo si ti. Tamo ti je doista i mesto, ali bilo je jako malo tih tvojih 26 dragih godina… Koliko je čovek čudan… 20 mu se godina čine kao večnost, a kad prođu, onda deluju kao kratki tren… Možda smo i nezahvalni, što stalno ponavljamo da je to tako malo. Možda tebi Bože često zaboravimo reći "Hvala" za svaku sekundu, koja nam je poklonjena da ovde na zemlji napravimo nešto fino za druge, pa da nam se put nazad prema tebi učini kao odlazak u pravednost i povratak onoj velikoj duši, tvojoj duši, od koje smo se na tren odvojili, da bi bili prolaznici ovim svetom, pa da bi se na kraju ipak s njom ujedinili. Možda je vreme da se zahvalimo Bogu, što nam je dozvolio da te upoznamo, milo naše Tošence. Hvala što nam je on u tebi poslao zrake sunca, koje su uvek isponova obasjavale naše živote. Možda uspemo od srca jednog dana reći hvala, kad se ova bol pretvori u jednu daleku stvarnost… Ali sad je još preteško, dragi Bože… Još je preteško, iako će valjda doći i taj dan.

Prazno je sve bez tebe, anđeosko dete naše. Ali zar nije ljubav ono za čim si tragao? Nadam se da te je ona najčistija ljubav koja postoji povela u drugi svijet… Da ti je dragi Isus, u kojem počiva sva ljubav ovog sveta, pružio ruku, onda, kad ti nitko od nas više pomoći nije mogao… Ne nadam se, nego znam, da je tako moralo biti. Znam da je njegova majka Marija bila uz tebe, kao i uz svog sina u njegovim najtežim trenutcima i da te je tešila, da te je ljubila… Ja sam joj se onih dana posle tvoje smrti molila kao nikad do sada. Neznam zašto, ali nešto mi je u srcu govorilo: Moli se dragoj Majci Mariji. Ona poznaje bol neutešnih roditelja i sestre… Bol voljene mu devojke i prijatelja… Moli se dragoj Mariji… I ja sam se molila i molila za sviju da im Bog pošalje utehu u ovim bolnim danima u ovoj velikoj tuzi. Prišao mi je tad svećenik i rekao mi, da mi mora nešto reći. Rekao je..Vidim da si se molila Svetoj Majci Mariji.Ona je uz tebe i uz one, kojima je sad najviše potrebna. Mnogobrojne molitve su uslišene. Nisam shvaćala, odkud je znao za moje molitve, ali grudi su mi probili glasni jecaji. Neznam dal je to bila samo bol, ali sam u tom trenutku samo plakala, što je mene ovako malu i moje jadne molitve čula draga Majka Gospodnja. Verujem iskreno da je ona sa obitelji Proeski i da će dati iskrenu utehu.

Draga obitelji Proeski… Naša srca tuguju sa vama iskreno i duboko. Nismo u stanju ni zamisliti vašu bol, ali nek vam uteha bude svesnost da postoji večni život. Da nije on otišao stvarno… On je kao tihi povetarac koji piri i plamti u vama. On vas čuva i drži u ovim teškim trenutcima. Tama smrti nikad nemože biti jača od svetlosti ljubavi. Kao što je Isusova ljubav prema svetu pobedila tamu smrti, tako je to i sa svim iskrenim ljubavima na svetu. Širom sveta ljudi su s vama u molitvi, da ostanete zdravi i jaki u ovoj teškoj situaciji. Svaki dan našeg života primiče nas našim dragima, koji su već otišli. Svaki se dan približavamo večnosti, kao da idemo u susret onima, za kojima naše srce vapi… Da vam možemo poslati više ljubavi, više utehe, sve bi za to dali, da olakšamo ovu bol, ali sve što možemo učiniti je, slati naše molitve gore prema nebu, gde će milovati i obaviti kao u meki pamuk milu dušu… Majka Marija je uz vas svaki tren, pogotovo onda, kada mislite da od tuge ni disati ne možete… Ona oseća vašu bol, jer je i ona plakala za svojim najmilijim čedom… Isto tako jedino ona može dati onu najveću utehu, jer zna da nijedan rastanak na ovom svetu nije rastanak u večnosti, ma sve jedno koliko bolan on bio i koliko se pod njegovim teretom svijale duše onih koji pate. Marija je uz vas… U to duboko verujem… Osećam da nijedna molitva uzaludna nije… Nada je u ponovnom susretu…

Primite najiskrenije saučešće… U srcima ste i mislima bezbrojnih ljudi diljem sveta… Ni mi ga nikad, nikad, nikad zaboravit nećemo. Biti će nam u srcu, kad god izgovorimo koju sitnu molitvicu… Bit će prisutan njegov divni osmeh, njegove okice… Ostaće sunce naše malo u nama…

прелепо је ово срна...

Ne e moe, ama mnogu mi se dopagja i reshiv da go spodelam so vas:

Pretvorena vo magla,
istostena i sama,
izgubena vo nokta crna,
proleana solza prva....

temno e tvojot lik ne se gleda,
kade si,znaj tvojata nasmevka mi treba,
boli,surovo e se,
te nema poveke,
te izgubivme...

Plac od daleku,
lelek se slusa,
naleana so taga,vo mojata prazna dusa,
solza po solza,
nisan od rosa,
studen dozd na mojata kosa....

Se e bledo,mracno studeno,
srceto izgubeno,
nema kraj na ovaa bolka,
sekoj nov den,
od zivotot nova sopka....

Nikade svetlina,
nema izlez od ovaa temnina,
tvoeto ime moja molitva,
likot tvoj moja ikona...
prebolot e daleku nekade,
plac se slusa sekade,
tvoeto ime nedoreceno,
oko od plac poteceno,
samo maka solzi i taga,
i vecen spomen na tvojata slava.....

Rozbata tvoja majko bese sveta,
no sudbinata prokleta....

Ti go zema,go odvede na neboto,
da moze da te gleda i cuva,
dodeka ti go baras vo nokta gluva...

Toj znae majko za solzite tvoi,
gi cuvstvuva kako svoi,
go bolat majko,
dozd vrne od niv,
tvojot pogled e tazen i siv...

Places a veke odamna solzi nemas,
sekoj mig negova slika vo raka stegas,
zagubata te unisti,
tagata po cedoto tvoe,
a toj taguva od oblakot majko,
od neboto svoe...

Sekojdnevno majko,
toj ti ispraka sila,
da ja miluva tvojata rasplakana dusa mila,
sto place se jadosuva,
sto troska milost od Boga bara,zaprosuva...

Sekoja nok vo nokta gluva,
se slusa tvojot plac majko,
vrati mi go Boze moeto cedo slatko,
sinot moj,svetlinata sveta,
oslobodi me od ovaa sudbina kleta....

Toj te gleda majko,
tesko mu e sto taguvas,
sto vo sobata sama jaduvas,
sto places bez solzi,
sto zboruvas bez glas,
sto go molis Boga da ti dade spas...

te cuva toj od svoeto nebo,
ti ispraka nadez i sila,
go boli sto te ostavi majko,
no toa bila negovata sudina...

Ni toj nema hrabrost,
da gi gleda tvoite solzi,
go bolat i pecat,
a ne mozat da se sprecat,
i toj majko nema sila,
mu nedostigas ti
negovata majka najmila....

Dalecni se oblacite,
tvoite pernici na koi spies,
tvoite usni sto od dozdlivite oblaci gi mies...

Dalecno e neboto,
za da mozam da letnam,kraj tebe da bidam,
makar toa da bide samo da te vidam,
kako se smees,
kako zvezdi miluvas,
kako angelska prasina od nebeskiot pat simnuvas....

Dalecen e glasot tvoj,
sto sekoja nok se trudam da go slusnam,
sto namesto tebe,jastukot svoj go guskam,
daleku e se,
iako od tuka,od ovaa taga se gleda,
dalecno e moeto angelce sega....

Daleku e likot tvoj,
ocite tvoi niz koi ja vidov ubavinata,
nasmevkata tvoja,
preku koja ja pocuvstvuvav toplinata,
srekata zamina,
ni trag od nea nema,
sudbinata i nea daleku ja zema....

Daleku si,
a sepak vo moeto srce si tolku blizu,
te cuvstvuvam iako te nemam,
nemam kade osven niz spomenite da te gledam,
zarem se propadna,
zarem sega nisto veke nema,
na koj dalecen pat da zaminam,
da te najdam tebe sega...

Daleku e i mojata dusa,
taa traga po tebe,
go sledi srceto,i tebe te slusa,
angelu moj,
kraj rajskata gradina sto so pesna cveke galis,
dali ponekogas svakas,
kolku mi falis??


Ne e moj tekstot, ama e mnogo ubav

batbayan, predivan tekst...

batbayan напиша:

Ne e moe, ama mnogu mi se dopagja i reshiv da go spodelam so vas:

Pretvorena vo magla,
istostena i sama,
izgubena vo nokta crna,
proleana solza prva....

temno e tvojot lik ne se gleda,
kade si,znaj tvojata nasmevka mi treba,
boli,surovo e se,
te nema poveke,
te izgubivme...

Plac od daleku,
lelek se slusa,
naleana so taga,vo mojata prazna dusa,
solza po solza,
nisan od rosa,
studen dozd na mojata kosa....

Se e bledo,mracno studeno,
srceto izgubeno,
nema kraj na ovaa bolka,
sekoj nov den,
od zivotot nova sopka....

Nikade svetlina,
nema izlez od ovaa temnina,
tvoeto ime moja molitva,
likot tvoj moja ikona...
prebolot e daleku nekade,
plac se slusa sekade,
tvoeto ime nedoreceno,
oko od plac poteceno,
samo maka solzi i taga,
i vecen spomen na tvojata slava.....

Ova je pjesma moja....batbajan a moja autorska prava gde su???ha???

ah batbayan.. ...ti sve moje pjesme si kopirala mila BTW..drago mi je da ti se svidjaju moje pjesme...

tesko e da se smees koga srceto ti place,
macno e da kries taga,cii solzi brises so svoi race,
no najtesko od se e bez tebe da se zivee,
da se mine niz vremeto,
vo koe tagata demnee...

Tesko mi e bez tebe,
iako vremeto leta,
baram gulab bel,na raka da mi sleta,
da ti napisam pismo,
da go donese do tebe,
pismoto napisano od srce,od mene....

da odleta visoko vo nebeskite sirocini,
da ti donese pismo od moite dusevni dlabocini,
da procitas se sto za tebe cuvam,
dlaboko vo sebe,
svesta ja gubam...

Tesko mi e nadevajki se,
koga nadezta ja nema,
uste mi e potesko vo tvojata slika da gledam,
bez tebe srceto edvaj cuka,
dusata place,po tebe luta....

Sekoj den e ist,
monoton i tazen,
a zivotot gazi,kako da se pravi vazen,
mi go zema najdobroto,
edinstvenoto sto go sakav,
edinstvenoto sto mi davase zivot,
sega bezivotna,ostanav so svojata maka.......

Zasto kada si isao,
mene nisi uzeo,
kojim putem si posao,
a pored mene nisi prosao,
zasto si otisao sam,bez mene,
zasto kada sam zeljla biti pored tebe...

Zasto si to uradio,
vidi mi sada srce ostavljeno,
zasto mi ruku nisi podao,
da hodam za tobom,
zasto mi nisi rekao ni jedno zbogom?

Zasto se iza oblake svoje krijes,
zasto mi se bar jednom ne nasmijes,
zasto si me ostavio,
ako si znao da cu tugovati,
zasto kad si znao da cu svoje lice suzama prati....

Zasto jedno krilo meni nisi dao,
otisao si,a moje je srce palo,
zasto si me ostavio,
da umirem od tuge,
zasto kada znas da necu voljeti druge....

pogledaj me sada,
izgledam li ja dostojno i lepo da bi bila tvoji fan,
pogledaj me jer ja nisam san,
sto si vidio,ako si pogledao u mene,
osim jedna sirotinja,sto je izgubila sebe...

Ne mogu naci put,
da dodjem do tebe,
da tada budem sretna,da nasmijem sebe,
nema ga a trazim ga u noci,
kada se pomalo nadam da ces mi doci...

Svaka je noc pakao za mene,
jer cekam te,a znam da neces doci do mene,
nesanica je drugarica moja,
sjeca me na tebe jedina ljubavi moja....

I zasto sada ne dodjes,
zasto pored mene ne prodjes,
samo da osetim miris tvoj,
da podjem za tobom,
jedini moj.....

Prosle su dane,to mi nije pomoglo,
umesto povratak na zivot,
sve mi to odmoglo...

Sve je tuznije nego ikad,
uvjek se isto pitam,
sto Boze uradi,stime sto mi ga uze,
napravio si da zivot uz tuga traje duze....

NIsta nisi pitao,
uzeo si ga ksebi,
zasto i mene nisi,
odvojio si ga od meni,
sada mi jedva tjelo izdahnuje ocajan glas,
jedva se pomolim tebe,
da mi das minut spas....

Tesko mi je danima,
svaki dan je so na ranama,
uzasno zivim,
nista mi lepo nije,
moj se andjeo iznad oblake svoje krije...

Pitaj Boze kako je sada meni,
ni gram srece u meni pronasao ne bi,
tuga je sada moja krv,a bol tjelo moje,
ostavilo me sve srecno,
jer nismo vise nas dvoje....

I gde da se pomolim,
a da tuga ode,
gde da isplacem dusu,
da suza prodje,
gde da nadjem srcu lek,
kada lek ne postoji,
zasto me Boze dragi,
od njega odvoji????

Evo opet pisem pismo svoje,
tebi ga poklanjam srce moje,
pisem jer nemam nacin,
kako da ti kazem sve,
ne postoji nada vidjeti te....

Placem i pisem sve sto mi srce kaze,
sve je istina jer me ono ne laze,
pisem na mokri papir od suza,
pisem sa tugom,u ova noc duza...

Rasposlala sam se sa mislima svojim,
pokusam pogledati u ocima tvojim,
da probudim ono uspavano u mene sve,
da ti ne pisem koliko mi falis sto nemam te...

Pisem ti pismo,sa jedno jedino sto imam,
to sto mi falis,da ja u nadama plivam,
da se nadam da ces mi jednom bar boci,
dok placem uspavana u noci....

Pisem i kunem se sto sam bolesna od tuge,
placem jer ne mogu naci te u druge,
pisem koliko si ti meni,
jer ti si meni sve,
ali ipak su me od tebe odvojile...

svaka noc pocnem,sa istim recima mojim,
nadam se da si dobro-pisem sa rukama svojih,
iako mi drhte i ne mogu napisati nista,
od tuge koja mi u lice plista....

I eto i ove noci pocinjem pisati pismo,
u njim pise molbu,
da mi se bar jednom javis,
molim te mi dodji,da znas koliko mi falis,
daj mi sansu da te poljubim izmedju oci,
dodji mi,ja te cekam svake noci....

I opet pustim pismo svoje da odleti,
mozda ga neki andjeo uhvati pa tebi prenjeti,
ali nista od moje nade,
nestaju u noci,
jer danima vec te cekam,
ali ti neces doci,...
ni andjeo nije sreo pismo moje,
niti je vjetar izduvao rukopis srce moje,
nikad to pismo nece stici do tebe,
eh kad bih ti Bog doneo,da procitas pismo moje,
da mi na tren dozvoli da dotaknem ruke tvoje....

adno e,studot dopira do sekoj del od mene,
krsi se sto cuvstvuvam,
osven bolkata po tebe....

Bolese,no sega poveke boli,
zivotot cudni patista kroi,
no ne mi objasni kade te odvede tebe,
mi gi zema migovite koga najmnogu mi trebase mene....

Sega mrazot zaleduva kapka od solzata moja,
kako vecen simbol na ljubovta podarena tvoja,
placot i studot vladeat vo dusata vo mene,
umiram dlaboko vo sebe...

Bez tebe zivot angelu ne postoi,
ti koj sto samo so nasmevka me osvoi,
za bolkata moja nema lek,
zatoa sto ti si mi se,
tagata nema da mine ni za 100 godini,
se ostana vrezano vo ubavite spomeni....